Bušilice su važan alat ne samo u industriji, već u svakom domu.
Razni alati, baš kao i najneophodniji kućni aparati, čine stan ili kuću funkcionalnom. Zapravo, bez njih nemoguće je urediti bilo koji prostor.
Najbolji primer za to jesu bušilice. One nam omogućavaju da napravimo rupu u drvenom materijalu, pa i u težim, kao što su metal i čelik. Tako da imaju široku upotrebu kod montiranja i pravljenja predmeta i konstrukcija. Samim tim, one dolaze u različitim vrstama – počev od najjednostavnijih ručnih, pa do brojčano upravljivih.
Bušilice su poznate od davnina
Prve bušilice postojale su još pre 35.000 godina. Činio ih je zašiljeni kamen koji je okretan između ruku. O njegovoj upotrebi svedoče paleolitska istorijska nalazišta.
Sledeći važan period je 5. vek pre Nove ere. Naime, Drevni Egipćani su kontruisali bušilice sa lukom. One su omogućavale brže i efikasije bušenje, te su upotrebljavane u zidarskim i stolarskim radovima. Iz Egipta, vrlo brzo, su osvojile Evropu i Aziju, a pojedine vrste se i danas koriste.
Korak dalje otišli su Rimljani, stvorivši verziju od vertikalnog vretena koji je poravnato komadom horizontalnog drveta i zamaškom za održavanje tačnosti i impulsa. Dok su Kinezi u doba dinastije Qin 221. godine pre Nove ere razvili drvene bušilice. Ovi modeli mogli su sa lakoćom da dosegnu dubinu od 1.500 metara.
Ipak, preteča današnje, ručna bušilica nastala je tek u 15. veku. Sastojala se iz dva dela. U gornjem je bio držač koji je omogućavao okretanje i rad, a u donjem je bio tzv. bit. Bitovi su pravili rupe, te su, zbog trošenja, bili zamenjivi delovi.
Otkrićem električnog motora, krajem 19. veka, bušilice su doživele veliki napredak. Tako su Arthur James Arnot i William Blanch Brain 1889. patentirali prvi električni model, a 6 godina kasnije braća Wilhem i Carl Fein prvu prenosnu bušilicu. Što je predstavljalo uvod u eru novog, savremenog načina bušenja.
Ovaj uređaj se deli u tri osnove grupe
Bušilice se dele na: ručne, ručne sa pogonom i mašinske.
Obična ručna bušilica je, zapravo, model koji je prethodio električnoj, odnosno bušilici na pogon. Ovaj, posebni, model ručne bušilice koristi elektromotor koji se pokreće električnom strujom od 220 V. Pojedine verzije koriste jednosmernu struju iz baterije ili akumulatora.
Ukoliko u prostoriji pri radu ne sme da dođe do varničenja, koriste se pneumatska bušilica. Za njihov rad neophodan je kompresor koji ih snadbeva vazduhom.
Mašinske bušilice obezbeđuju precizno izvođenje radova u različitim oblastima industrije, uključujući i bušenje betona, cigle, debelih komada gvožđa. U skladu sa tim postoje stone bušilice, stono stubne, stubne, redne, revolverske, viševretene, radijalne, horizontalne. Zatim, bušilice glodalice, koordinatne, kao i bušilice za duboko bušenje i urezivanja navoja.
Kako izabrati odgovarajući model bušilice?
U kućnoj upotrebi najčešće su univerzalne ručne bušilice. One imaju širok opseg bušenja – od plastike i drveta, preko čelika i limova, pa do blokova. S obzirom da su dostupne u različitim dimenzijama i jačinama, neophodno je pronaći model koji vam odgovara.
Osim namene, treba razmotriti i intenzitet njene upotrebe, tj. koliko često vam je potrebna bušilica u radu.
Takođe, bitna odluka vezana je za izbor pogona. Ako se odlučite za akumulatorske, imajte u vidu da rad zavisi od kapaciteta baterije, kao i mogućnosti lakog punjenja.
Prilikom kupovine ovog parata vodite računa i o burgijama. Jer kvalitet rada i najboljeg modela može biti narušen upotrebom jeftinih, nekvalitetnih burgija. Zato je veoma važno da bušilice i burgije nabavljate od licenciranih prodavaca, koji vam garantuju atest i servis.
Upravo ovakve uslove nudi prodavnica elektromaterijala u centru grada, Fakt. U njenom bogatom asortimanu možete pronaći bušilice vodećih svetskih brendova. Kako je prilikom njihove upotrebe neophodna zaštitna oprema za rad, Fakt u svojoj ponudi ima i zaštitne rukavice i zaštitne naočare.
6 comments on “Bušilice – Jedan od najvažnijih alata u svakom domu”