Štedljive sijalice

Štedljive sijalice postale su sastavni deo osvetljenja svakog doma.

Rasveta je jedan od ključnih elemenata uređenja enterijera. Ona nije samo zamena za dnevno svetlo. Već pruža komfor i čini da vaš dom odiše prostranstvom, toplinom i prijatnom atmosferom.

Ujedno, rasveta daje osećaj mira i opuštanja koji nam je potreban nakon dugog i napornog dana. Pa ne čudi što mnogi ljudi prilikom uređanja imaju dilemu: “kako izabrati pravi luster za dom”. Međutim, osim odabira modernog lustera i lampi koje je u skladu sa vašim stilom i dekoracijom, važnu ulogu igra i izbor odgovarajućeg izvora svetlosti, tj. sijalica.

Kako je razvoj tehnike napredovao u pogledu rasvete, na tržište su došle štedljive sijalice. Koje su njihove prednosti otkriva vam prodavnica elektromaterijala u centru grada, Fakt.

Štedljive sijalice nastale su u drugoj polovini 20. veka

Štedljive sijalice predstavljaju vrstu fluorescentne svetiljke. Pa se zbog toga nazivaju i kompaktne fluorescentne svetiljke.

Iako su poslednjih godina potisnule upotrebu običnih sijalica sa užarenom niti, ideja o njihovom razvoju zaživela je krajem 19. veka. Naime, Peter Cooper Hewitt je 1890. godine konstruisao fluorescentnu lampu, koja je korišćena u fotografskim studijima i industriji. Tri decenije kasnije Edmund Germer, Friedrich Meyer i Hans Spanner patentirali su tzv. svetiljku sa parom pod visokim pritiskom.

Već 1938. George Inman je u saradnji sa General Electric-om izumeo praktičnu fluorescentnu svetiljku koja je naredne godine predstavljena javnosti na sajmu u Nju Jorku. Te je vrlo brzo našla i komercijalnu upotrebu.

Ipak, štedljive sijalice, kakve danas poznajemo, nastale se tek 1976. Inženjer General Electric-a, Edward E. Hammer je izumeo novu vrstu, kao odgovor na naftnu krizu. Iako je dizajn ispunio zadate ciljeve, bilo je neophodno ulaganje od 25 miliona dolara za gradnju novih postrojenja, pa je General Electric odložio proizvodnju.

U međuvremenu ideju su iskoristili drugi giganti. Tako je 1980. godine Philips lansirao svetiljku sa integrisanim magnetnim predstikom. A zahvaljujući kompaniji Shanghai Xiangshan, koja je razvila efikasnije fosforne cevi, štedljive sijalice su osvojile svet.

Koja je razlika između obične i štedljive sijalice?

Štedljive sijalice su prema tehnologiji i dizajnu slične po veličini ekvivalentnim sijalicama sa usijanim vlaknom, ali u pogledu korisnosti postoje velike razlike.

Pre svega, imaju preko 10 puta duži vek upotrebe. Traju u proseku između 6.000 i 15.000 sati, dok klasične maksmalno 1.000 sati. Treba imati u vidu da vek trajanja zavisi od napona, mrežne frekvencije, temperature okoline, načina upotrebe i mnogih drugih faktora.

Za razliku od običnih, štedljive sijalice daju spektar svetla. Tako da vizualno hladnija svetlost ima višu temperaturu i obrnuto. Takođe, imaju duže vreme paljenja. Dok se klasične sijalice pale odmah nakon pritiska na prekidač, štedljivim je potrebno neko vreme da dostignu puni sjaj.

Da li štedljive sijalice, zaista, omogućavaju uštedu u vašem budžetu?

Verovali ili ne, jednu običnu sijalicu od 100 vati zamenjuje štedljiva od 23 vata. Što znači da one mogu da uštede energiju i do 80 odsto. Odnosno, zamenom samo 2 obične sijalice štedljivom domaćinstvo može da uštedi struju koliko proizvodi jedan blok od 480 megavata. Samim tim, imali biste znatno niže račune za električnu energiju. Pa su one idealne ne samo u zatvorenom, već i kao baštenska rasveta.

I pored velikih prednosti, pojedini ljudi i dalja koriste obične sijalice. Razlog za to leži u podatku da štedljive vrste u sebi imaju živu u obliku pare. Kako je u pitanju veoma mala količina žive, ne postoji opasnost po zdravlje. Što je i naučno dokazano.

Ukoliko ste rešili da zamenite obične sijalice štedljivim posetite kompaniju Fakt. Ovde ćete pronaći kako veliki izbor različiti modela i jačina, tako i celokupni elektromaterijal za vaš dom.