Baštensko crevo je sastavni deo svakog domaćinstva.
Iako je zima još uvek zvanično godišnje doba, topli dani najavljuju dolazak proleća. Sa njim će stići najmirisniji cvetovi i zelene krošnje drveća. Vrlo brzo bašte će ispuniti smeh i dečija graja. Jer, nema ničeg lepšeg od uživanja na sunčevim zracima u svom malom raju.
Međutim, da biste mogli dane, a i večeri, da provodite u svojoj cvetnoj oazi morate je pripremiti za dolazak novog doba. Uz malo mašte cvetne aleje zablistaće u punom sjaju, a živa ograda dobiće pravi oblik. Zato je pravi trenutak da se oprema za baštu ponovo nađe u vašim rukama.
Ključnu ulogu u njoj igra baštensko crevo. Bez obzira da li se vaš travnjak proteže na nekoliko hektara ili imate mali vrt sa cvećem, crevo je neophodno za navodnjavanje biljaka. Ujedno, možete ga koristiti za pranje ukrasnog kamenja, betonskih delova dvorišta, ali i za pranje automobila i dečiji igračaka kojima se mališani igraju napolju.
Imajući u vidu široku namenu, prodavnica elektromaterijala u centru grada, Fakt vam daje savete kako da izaberete baštensko crevo.
Ko je izumeo baštensko crevo?
Svi znamo da je Leonardo da Vinci konstruisao kosilicu za travu, ali tačni podaci o poreklu jednog od najupotrebljavanijih alata na svetu nisu otkriveni.
Prema predanju jedan Grk je došao na ideju da iskoristi volove, tj. pritisak iz mokraćnog mehura za zalivanje. Ipak, mnogi istoričari se slažu da je baštensko crevo delo Jana van der Heydena. Ovaj holandski slikar je u detinjstvu nemoćno posmatrao kako gradska kuća gori do temelja. Upravo taj tragični događaj podstakao ga je da poboljša hidrauliku u gradu.
Dvadeset godina kasnije, zajedno sa svojim bratom, inženjerom hidraulike, Jan je konstruisao prvo crevo za vodu. Nažalost, njihov pokušaj se pokazao neefikasan. Crevo je bilo izrađeno od mesinganih cevi što ga je činilo ne samo teškim za upotrebu, već je dolazilo do velikog curenje vode na mestima spajanja.
Zato su braća 1698. godine počela sa izradom creva od platna. Problem je nastao prilikom utvrđivanja prave metode koja bi crevo učinila vodootpornim. Te su se u rešavanju priključili mnogi naučnici. Tako je započela upotreba lana i konoplje, a zatim i gume u 18. veku. Da bi otkriće procesa vulkanizacije otvorilo vrata baštenskom crevu kakvo danas poznajemo.
Baštensko crevo mora da bude trajno!
Kvalitetno baštensko crevo treba da traje 5 do 10 godina. Ali nije redak slučaj da ljudi biraju jeftinije modele slabijeg kvaliteta. Te ubrzo crevo postaje krto i dolazi do formiranja pukotina i truljenje. Zato je veoma važno prilikom izbora da obratite pažnju na materijal.
Vinil crevo je najpovoljnije. Veoma je lagano, ali je sklono kidanju i pucanju. Nije otporno ni na sunčeve zrake. Te se preporučuje za navodnjavanje saksija i malih površina.
Gumeno baštensko crevo je izdržljivije. Samim tim, možete ga koristiti dugi niz godina. Dok armirani modeli pokazuju najbolje karakteristike. U pitanju su creva koja imaju tanku mrežicu između slojeva gume ili vinila. Na taj način obezbeđena je postojanost i čvrstina, čak i pri velikim mlazevima vode.
Takođe, prilikom kupovine morate voditi računa o priključcima i spojnicama. Poželjno je da oni budu od mesinga, jer su otporniji na propuštanje. Dok kod plastične armature postoji opasnost od brzog lomljenja.
Koja dužina baštenskog creva vam je potrebna?
Dužina creva je još jedan karakteristika koju trebate da razmotrite. Stručnjaci savetuju da ne kupujete preduga creva ako vam je dvorište malo, jer su ona teška za upotrebu i skladištenje. Dok rad sa prekratkim crevom može biti frustrirajući.
Zato pre nego što krenete u kupovinu izmerite udaljenost od izvora vode do krajnjeg mesta za zalivanje. Na dobijenu dužinu dodajte koji decimetar kako biste obezbedili lakše korišćenje.
Veliki izbor creva možete pronaći u prodavnici Fakt. Ovde vas čekaju i merdevine za orezivanje voćaka, kao i najbolja baštenska rasveta koja će uneti magiju u letnje večeri.