Automatski osigurači su poslednjih godina sve više u upotrebi, stavljajujući u drugi plan klasične topljive modele.
Struja je neophodna svakom domu. Zahvaljujući njoj svi uređaji normalno funkcionišu, a rasveta nam daje dodatno svetlo u toku dana. Tako da možemo slobodno da kažemo da električna energija pruža sav potrebni komfor.
Međutim, da bi nam struja u svakom trenutku bila dostupna neophodni su automatski osigurači. Oni predstavljaju, zapravo, električne prekidače koji štite kola od oštećenja izazvanim preopterećenjem strujom ili strujom kratkog spoja.
Automatski osigurači su nastali u 19. veku
Iako su automatski osigurači u poslednje vreme našli veliku primenu, otkriveni su davne 1879. godine. Naime, u to doba ugradnja rasvete u velikim gradovima naišla je na problem. Kako su kratki spojevi podizali struju na veoma visoke nivoe dolazilo je do oštećenja žarulja sijalica. Zbog toga je Thomas Edison razvio dva koncepta rešenja. Prvi je koristio osigurače sa žicama koje bi mogle same da se unište pod naletom velike struje. Kako je ovaj izum bio neodrživ fizičar je razvio novi.
Drugi pristup je uključivao mehaničku funkciju koja bi se otvorila kada je struja bila previsoka. Odnosno, mogućnost isključivanja električnog kola otvaranjem kontakta kada električna struja dostigne nivo koji se smatra nesigurnim za sistem. Upravo na ovom principu rade današnji automatski osigurači.
Dve decenije kasnije Boston Electric Light kompanija je prvi put ugradila Edisonov prekidač u L Street stanicu.
Čuveni američki izumitelj Granville Woods početkom 20. veka je usavršio automatske osigurače. Da bi 1922. godine oni dobili standardizaciju u proizvodnji.
Kako radi ova vrsta osigurača?
Automatski osigurači strujni krug prekidaju razdvajanjem žica. Za razliku od topljivih ovde ne dolazi do razaranja. Pa ih možete koristiti duži vremenski period. Sve što je potrebno jeste da pritisnete dugme na osiguraču i on će se upaliti.
Bez obzira na tip, sve vrste automatskih osigurača sastoje se od stezaljke, polužnog sistema za ručno uključivanje i isključivanje, elektromagnetnog dela, bimetalnog dela, dela za gašenje električnog luka i sklopke (kontakta).
Kada je osigurač uključen, kontakti su spojeni i struja nesmetano protiče prema potrošaču. Ukoliko se javi prevelika struja dolazi do zagrevanja bimetalne trake i njenog krivljenja u jednu stranu. Što za posledicu ima isključenje kontakta.
Kako je bimetalnoj traci potrebno određeno vreme da se zagreje, postoji drugi nivo zaštite – elektromagnet. On se aktivira u momentu pojave nedozvoljene vrednosti struje i ubrzava isključenje automatskog osigurača.
Postoji više vrsta automatskih osigurača
Automatski osigurači se prema naponu dela na niskonaponske, srednjenaponske i visokonaponske.
Niskonaponski automatski osigurači, kao što im ime kaže, koriste se kod manjih napona. Oni imaju široku primenu u domaćinstvima i u poslovnim zgradama.
Automatski osigurači srednjeg napona vezani su za instalacije od 1 do 72 kV. Osim u unutrašnjoj gradnji, primenjuju se i u spoljašnjoj, kod trafostanica. Dok se visokonaponski automatski osigurači postavljaju kod napona viših od 72.500 V.
Prodavnica elektromaterijala u centru grada, Fakt u svojoj ponudi ima veliki izbor automatskih osigurača. Ovde možete pronaći i alat koji je potreban svakom domaćinstvu, kao i zaštitne radne rukavice i drugu zaštitnu opremu za rad.
1 comments on “Automatski osigurači”