Burgije predstavljaju rezni alat koji se koristi za bušenje. Odnosno, one su dodaci za električne i akumulatorske bušilice.
Osnova funkcija jeste izrada cilindričnih rupa. Mada se koriste i za završnu obradu rupe, kao i za finu obradu već postojećih rupa kako bi se postigla veća preciznost bušenja i glatkoća izbušene površine. Rade na principu, aksijalne sile, pri čemu morate voditi računa o izboru ne samo prave vrste, već i debljine.
Burgije imaju široku primenu u profesionalnim radovima, ali i u kućnoj upotrebi. Gotovo svako, pa i najmanje uređenje, poput postavljanje kuke za kačenje slika, zahteva pravljenje rupe. Zbog toga možemo slobodno da kažemo da burgije spadaju u alat koji je potreban svakom domaćinstvu.
Burgije su se razvijale uporedo sa bušilicama
Od davnina postojala je potreba za alatom za bušenje. Još je praistorijski čovek koristio zašiljeni kamen za pravljenje rupa. Da bi Stari Egipćani u 5. veku pre Nove ere kontruisali prve bušilice sa lukom. One su bile namenjene za zidarske i stolarske radove.
Ipak, nastanak burgija usledio je mnogo kasnije. Tek u 13. veku čovek je počeo da koristi metalne komade za bušenje umesto drveta, školjki ili kostiju. Naime, izumitelji su otkrili da korišćenje komada bakra unutar cevastog štapa može mnogo brže da izbuši rupu. Ovo otkriće omogućilo im je da minimalizuju štetu na materijalima prilikom pravljenja rupe željene veličine.
Dva veka kasnije nastala je preteča današanje bušilice. Ona se sastojala iz dva dela. U gornjem je bio držač za okretanje, a u donjem su se našle burgije. Tako da su one našle pravu primenu kao zamenjivi delovi bušilice.
Sa industrijskom revolucijom i razvojem modela bušilice, i burgije napreduju u pogledu različitih stilova i veličina. Te danas, osim u klasičnom spiralnom obliku, dolaze i u obliku konusa, jezgre i lopatice.
Svaka burgija je određena trima karakteristikama
Spirala ili brzina uvijanja u burgiji kontroliše brzinu uklanjanja strugotine. Visoka brzina uvrtanja se koristi u aplikacijama sa visokim protokom pri malim brzinama vretena, tj. gde je potrebno uklanjanje velike količine strugotine. Burgije sa niskom spiralom koriste se u tradicionalnom sečenju. Tačnije, gde materijal ima tendenciju da “zapuši” rupu pri bušenju, kao što je u slučaju aluminijuma ili bakra.
Ugaona tačka ili ugao na vrhu burgije određen je materijalom. Teži materijali zahtevaju veći tačkasti ugao, a mekši materijali oštriji ugao.
Funkcionalna dužina burgije utiče na dužinu, ali i tačnost izbušene rupe. Po pravilu duži modeli mogu da izbuše dublje rupe.
Vrste burgija
HSS burgije se koriste za obojeni metal, kao što su aluminijum, bakar, mesing, cink, gvožđe i nelegirani čelik. Dok za nerđajući čelik neophodne su burgije od brzoreznog čelika legiranog kobaltom (HSS-E) ili burgije sa titanskom oblogom.
Burgije za drvo karakteriše dug centrirajući vrh sa dva predrezača. Na taj način se vrši precizno bušenje drveta uz vađenje vlakana iz rupe.
Za bušenje zidova od klinkera, opeke, betona, kamena i drugog tvrdog materijala upotrebljavaju se burgije za beton. One imaju oštricu u vidu pločice od tvrdog metala u oblika dleta kako bi imale jaku udarnu moć.
Prodavnica elektromaterijala u centru grada, Fakt ima veliki izbor različitih vrsta bušilica najkvalitetnijih proizvođača.
1 comments on “Burgije – Neophodne svakom domu”