Klešta, kao i čekić, su vrsta ručnog alata koji je neophodan svakom domu.
Da li vas je prijatelj pozvao da mu pomognete da sastavi novi plakar? Ćerka vas je zamolila da joj popravite omiljenu ogrlicu? Ili, možda, supruga želi da promenite luster? Samo su neke od situacija sa kojima su se mnogi susreli makar jednom u životu.
Verovali ili ne, za svaki mali posao u kući potrebna su vam klešta. Ona su namenjena za čvrsto držanje, savijanje, fizičku kompresiju, hvatanje, ali i manipulaciju objektima, koji su suviše mali.
Bez obzira na vrstu, klešta imaju karakteristični dizajn. Sastoje se od para ručki koje su spojene zakovicom i glavnog dela sa hvataljkama različitog dizajna. Najčešće su izrađena od legura čelika sa dodacima vanadijuma i hroma, kako bi se pojačala snaga i sprečila korozija. Ručke su obložene plastikom ili gumom koji štite od strujnog udara. Upravo ovakva forma omogućava precizan stisak i lagano držanje, bez zamaranja pri radu.
Klešta su poznata više hiljada godina
Klešta su drevni izum, te se ne može odrediti tačan period nastanka. Još su stari narodi za rane procese obrade metala koristili alat koji im je pomagao pri rukovanju vrućim predmetima u procesu kovanja ili livenja.
Procenjuje se da su prva klešta od drveta stvorena pre više od 5.000 godina pre Nove ere. Da bi oko 3000. godine pre Nove ere, sa otkrićem bronze, počela izrada bronzanih vrsta. Vremenom, korišćeni su jači materijali. Na taj način su nastala klešta od gvožđa i čelika.
Koliku su ulogu imala u istoriji pokazuju i crteži u brojnim arheološkim nalazištima. Prve ilustracije grčkog Boga Hefesta, zaštitnika kovanja prikazuju ga sa ovim alatom. Takođe, u rimskoj mitologiji klešta su vezivana za Boga vatre i kovanja – Vulkana. Ne čudi što su u to doba kovači bili veoma cenjeni. Pojedini su smatrani pravim umetnicima izrade finih ukrasa na predmetima.
Klešta su korišćena i u drevnom Egiptu. Tu činjenicu dokazuju skulpture egipatskih državljana na kojima se jasno vide znakovi izrade uz pomoć tipa klešta sa oprugom.
Danas postoji više vrsta
Najrasprostranjenija su kombinovana klešta. Nazivaju se još motocangle ili kombinirke. Prepoznaju se ravnom glavnom delu sa tupim vrhom. Imaju kraću radnu površinu sa konkavnom unutrašnjošću, koja pruža sigurno hvatanje metalnih šipki.
Kombinova klešta se koriste za sečenje i skidanje izolacije, savijanje žica i lima, stvaranje preciznih zavoja pod pravim uglom. Njima možete da sečete i tvrd čelik do 1,2 mm debljine, meki do 2 mm i bakar debljine do 2,6 mm.
Špicangle imaju šiljate vrhove. Zbog toga su poznate i kao špicasta klešta. Ovakav dizajn obezbeđuje izuzetnu preciznost, posebno na skučenim prostorima i malim predmetima i delikatnim materijalima. Koriste ih električari, dizajneri nakita, zanatlije, inženjeri…
Grip klešta razvio je William S. Petersen 1924. godine, a usavršio 3 decenije kasnije Thomas Coughtrie. Za razliku od drugih modela sadrže vijak za podešavanja širene otvaranja. Posebnim sistemom omogućeno je čvrsto hvatanje predmeta. Čak i kada čovek prestane da ih drži ona ostaju u tom položaju.
Švedska koriste vodoinstalateri za zavrtanje i zavijanje cevi. Istu namenu imaju i čuvene papagajke čiji radni deo podseća na oblik kljuna poznate ptice.
Prodavnica elektromaterijala u centru grada, Fakt u svom širokom asortimanu ima klešta različitih modela. Da biste upotpunili svoj kućni alat, ovde možete pronaći i brusilice, bušilice, zaštitne radne rukavice i naočare, kao i merdevine.